Publikacija „Standardi kvaliteta digitalnih udžbenika i pomoćnih digitalnih obrazovnih materijala“, koju je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica pripremio u saradnji sa Predstavništvom UNICEF-a u Crnoj Gori, važan je dokument u okviru Strategije za digitalizaciju obrazovnog sistema 2022−2027, i trebalo bi da bude dobar oslonac u radu svima koji budu kreirali i procjenjivali kvalitet digitalnih obrazovnih materijala, istaknuto je na promociji koja je organizovana u Ministarstvu prosvjete.
Na prezentaciji su govorili autori ove publikacije prof. dr Ana Pešikan i mr Zoran Lalović, a prisutne su pozdravili ministar provjete mr Miomir Vojinović, direktorica Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica mr Aleksandra Hajduković i pomoćnica šefa Predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Sabina Žunjić. Moderatorka je bila urednica izdanja Nađa Durković.
Ministar Vojinović ukazao je na važnost ovog dokumenta u realizaciji ciljeva Strategije za digitalizaciju obrazovnog sistema 2022−2027, i naglasio da će ovaj materijal u budućnosti biti osnov kvaliteta digitalizacije u obrazovanju i nužan dio procesa reforme koja treba da uslijedi.
Direktorica Hajduković istakla je da je ova publikacija početni korak Zavoda u pripremi digitalnih obrazovnih sadržaja koji proističu iz uloge koju ova institucija ima u obrazovnom sitemu, ali i iz obaveze koje proizilazi iz Akcionog plana Strategije za digitalizaciju obrazovnog sistema 2022−2027.
PREKRETNICA U OBRAZOVNOM SISTEMU
Sabina Žunjić je ocijenila da je formulisanje standarda kvaliteta digitalnih udžbenika i obrazovnih materijala prekretnica u obrazovnom sistemu.
Prema njenim riječima, tokom pandemije koronavirusa većina učenika morala je da pređe na onlajn nastavu, a jedan od ključnih problema bio je nedostatak digitalnih obrazovnih sadržaja i nepripremljenost škola da razviju te sadržaje. Kako je rekla, UNICEF je u saradnji sa resornim ministarstvom radio na rješavanju ovih problema, a jedan od zajedničkih koraka je izrada Strategije za digitalizaciju obrazovnog sistema 2022−2027.
Prof. dr Ana Pešikan ocijenila je da je publikacija Standardi kvaliteta digitalnih udžbenika i obrazovnih materijala bazični korak za pripremu digitalnih materijala.
„Standardi treba da posluže onima koji procjenjuju kvalitet digitalnih udžbenika i instruktivnih materijala, ali i autorskim timovima pri njihovoj izradi, kao i nastavnicima prilikom selekcije digitalnih materijala za nastavu. Takođe ih mogu koristiti i studenti nastavničkih fakulteta za upoznavanje specifičnosti štampanih i digitalnih resursa za nastavu/učenje, a mogu biti podsticaj straživačima na polju obrazovanja za doradu i dalje istraživanje uloge digitalnih resursa u nastavi/učenju.
Pešikan je ukazala da ogromna očekivanja od primjene informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju još nijesu ispunjena. Tokom pandemije kompletno obrazovanje prebačeno je na onlajn nastavu, a analize pokazuju da je došlo je do pada postignuća učenika, čak i u razvijenim zemljama.
Kako je kazala, veliki je izazov iskoristiti IKT u obrazovanju, ali i izbjeći njihove negativne efekte. Zato je priprema ovih standarda bila veoma zahtjevan posao.
„Puno je zabluda i na svjetskom nivou o upotrebi ove tehnologije u obrazovanju. Posebno je dosta nekritičkog mišljenja, a kreiranje digitalnih udžbenika zahtijeva da se tehnologija koristi promišljeno i umješno. Jedna od čestih zabluda je da sve ima na internetu. A tamo se nalaze informacije, ali i dezinformacije i potrebno znanje da bi se procijenilo da li je informacija dobra“, rekla je Pešikan.
POTENCIJALI I RIZICI
Ona je ukazala na specifične karakteristike digitalnog udžbenika i njihove potencijale i rizike. Jedna od njih je multimedijalnost koja omogućava dinamičku prezentaciju višestrukih gledišta, te sagledavanje jednog fenomena iz različitih uglova uz podršku različitih sredstava (tekst, zvučni zapisi, video zapisi...). Njeni rizici su kognitivno preopterećnje, jer mozak registruje sve stimulanse iz sredine, a kapacitet radne memorije je ograničen. Rizik je i fenomen „isprekidane pažnje“ koja onemogućava učenje, kao „šareniš“ tj. nerazlikovanje bitnog i suštinskog za datu lekciju.
Druga karekteristika je interaktivnost koja omogućava interakciju učenika sa prezentovanim sadržajem (reaguje na materijal, daje odgovore, bira nešto...).
Digitalne udžbenike karakteiše i razgranatost strukture koja obezbjeđuje prilagođavanje udžbenika karakterstikama i prirodi sadržaja koji se prezentuje i karakteristikama učenika. Ona omogućava i personalizaciju učenja i obrazovnog iskustva za učenike. Međutim, ona je efikasna samo ako učenici imaju razvijenu sposobnost autonomnog samoregulisanog učenja. Zato je potrebna prethodna podrška od nastavnika.
Navigacijske karakteristike olakšavaju kretanje kroz razgranatu strukturu digitalnog udžbenika. Rizik je jer skrolovanje ometa proces čitanja zbog prostorne nestabilnosti koja može negativno uticati na čitaočevu mentalnu reprezentaciju teksta i njegovo razumijevanje. Efikasnost određene navigacije zavisi od prethodnog znanja učenika.
Mr Zoran Lalović govorio je opštim principima u izradi digitalnih udžbenika.
On je kazao da je ovaj materijal medodološki okvir za utvrđivanje i unapređenje kvaliteta digitalnih udžbenika i obrazovnih digitalnih materijala.
„Kontrola kvaliteta je proces poređenja karakteristika digitalnog udžbenika sa unaprijed utvrđenim standardima. Standard je skup zahtjeva tokom izrade digitalnih udžbenika koji, ako se ispoštuju, garantuju da ćemo dobiti funkcionalan udžbenik koji u stanju da odgovori svojoj svrsi“, istakao je Lalović, objašnjavajući da je funkcionalni udžbenik onaj koji može da obezbijedi ostvarivanje ishoda u programu, opštih ciljeva u obrazovanju i razvoj kompetencija 21. vijeka.
„To je udžbenik koji s jedne strane svojim sadržajem reperezentuje predmetnu oblast za koju je izrađen, a s druge strane ciljeve i ishode programa. On treba da bude razumljiv učeniku i prilagođen njegovim sposobnostima. Takođe je cjelovit i na taj način omogućuje đaku da zaključuje i povezuje, a podstiče razvoj viših oblika mišljenja kao što su rješavanje problema i kritičko mišljenje“, rekao je on.
Lalović je naveo da su u fokusu mjerenja kvaliteta udžbenika: njegov sadržaj; struktura i didaktička organizacija sadržaja; koncept pomoćnih obrazovnih sadržaja; tehnička svojstva; kompetencije potrebne za upotrebu i učenje i jednaka dostupnost i pristupačnost svim kategorijma učenika.
Izrada Standarda kvaliteta digitalnih udžbenika i pomoćnih digitalnih obrazovnih materijala podržana je u okviru UNICEF-ovog Regionalnog projekta za ublažavanje uticaja KOVIDA-19 na živote djece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji je finansirala Evropska unija.
Lj. V.